Kako da se zaštitite od laži o koronavirusu

Zbog ogromnog broja netačnih informacija i opasnih saveta o koronavirusu, Raskrikavanje vam donosi pet saveta koje treba da imate na umu kada čitate vesti ili društvene mreže, kako ne biste bili obmanuti.

1. Ne verujte informacijama i savetima koje šalje nečija „kuma sa pulmologije“, „drugarica Nina koja živi u Milanu“, „brat koleginice koji radi kao lekar u Kini“…

Ovih dana vrlo su česte cirkularne poruke sa netačnim informacijama i opasnim savetima. Ukoliko dobijate poruke koje počinju sa „ovo je poruka od ortaka čija majka 20 godina radi na Infektivnoj, zna šta priča, ja joj verujem“ i slično – imajte na umu da je to najverovatnije laž.

Poruke vam možda stižu od osoba kojima verujete, ali im je originalni izvor nepoznat. Ljudi u strahu žele da pomognu drugima, ne razmišljajući o logici stvari koje čitaju. Pretpostavite iz predostrožnosti i da te kume, drugarice i braća i ne postoje. Obratite pažnju na ove konstrukcije i primetićete da se jako često pojavljuju, posebno na društvenim mrežama. U najvećem broju slučajeva reč je o lažima i dizanju panike.

2. Ne verujte čak ni informacijama koje vam šalju ljudi kojima verujete.

Nebitno da li vam informaciju bilo koje vrste o novom koronavirusu šalje roditelj, sestra, brat, prijatelj, partner, kolega, pa čak i lekar – ukoliko odstupa od zvaničnih informacija, ne verujte do kraja. Svi mogu da budu obmanuti, pa i oni kojima verujete i čije mišljenje cenite. Imajte na umu da ljudi često dodaju ili prećutkuju bitne informacije kako bi delovale dramatičnije ili bitnije, kao i zbog selektivnog pamćenja, nedovoljne informisanosti i ne nužno iz loše namere. Probajte da proverite te informacije na, recimo, sajtu SZO, ili se obratite nama da proverimo.

U ovakvim situacijama znajte i da sve poruke, vesti, informacije „nabijene emocijama“ vrlo često služe da vas obmanu. Ako osetite da ste se nakon pročitane poruke ili teksta uznemirili i uspaničili, neka vam se „upali lampica“ – najverovatnije ste naseli na neproverenu informaciju.

3. Ne verujte onome što pročitate u medijima ili na mrežama što odudara od zvaničnih informacija – beli luk i mazanje ulja u nos vas neće zaštititi.

Zvanične relevantne institucije, poput SZO ili čak našeg Ministarstva zdravlja, dale su još od samog početka spisak simptoma i uputstava koje treba slediti da bismo se zaštitili od koronavirusa: redovno pranje ruku, distanca od najmanje metar-dva od drugih ljudi, posebno onih koji kašlju i kijaju, dezinfikovanje površina i samoizolacija ukoliko primetite neke simptome koji uključuju kašalj, temperaturu i slično.

To su podaci koje ćete naći na sajtovima svih zvaničnih institucija, domaćih i svetskih. Sva ostala uputstva i saveti na koja naiđete – od toga da pijete toplu vodu na 15 minuta, preko toga da se prejedate belim lukom i mažete unutrašnjost nosa uljem, do toga da pijete 15 puta veću dozu vitamina C od preporučene – treba da odbacite, ili makar uzmete s rezervom. Mnogi od ovih saveta su neučinkoviti, dok neki mogu biti i potencijalno opasni – predoziranje vitaminom C može da izazove proliv i mučninu, a možete proći kao žena iz Kine koja je, kako su preneli tamošnji mediji, završila u bolnici jer je pojela kilo i po belog luka.

Takođe, opasan je bio i savet koji se pojavio u svetu da konzumacija hlor-dioksida (koji služi za dezinfekciju vode) ubija koronu, a o opasnostima po zdravlje koje unošenje ove supstance ima upozorila je ranije i američka FDA – povraćanje, mučnija, dijareja ili ozbiljna dehidratacija.

4. Ne verujte ni „naučnicima iz Masačusetsa“.

Imajte na umu da svako danas može da napiše bilo kakve savete o bilo čemu i da tvrdi da je to rekao naučnik sa Stenfoda, računajući da niko neće to da proverava.

Čak i ako piše u medijima ili na društvenim mrežama da neke informacije, otkrića ili saveti potiču od „naučnika sa Stenforda“ ili bilo kog drugog univerziteta na svetu, ne verujte do kraja. Pošaljite nama da proverimo. Često se ispostavlja da takav naučnik ne postoji, a ako i postoji da nije izjavio to što mu se pripisuje.

5. Sumnjajte čak i u kredibilne medije.

Čak i mediji koji nemaju tradiciju plasiranja lažnih vesti, u ovakvim vanrednim situacijama mogu da se „okliznu“ češće nego inače. Posebno im ne verujte ako su im izvori neimenovani, ako se ti saveti ili informacije mogu naći na mrežama i po tabloidima. Verujte (ali uvek sa zrncem sumnje) onim tekstovima koji su napisani pismeno, izbalansirano, sa ukrštenim izvorima, „hladno“ odnosno bez paničnog tona, koji daju dokaze i linkove ka relevantnim institucijama. Ukoliko je informacija koja se iznosi bombastična, dramatična, senzacionalna, budite naročito oprezni. Pošaljite nam link ka tekstu da proverimo.

◉ Relevantni izvori za sve detalje: sajt SZO, mapa SZO o obolelima u realnom vremenu, kineski Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti.

Što se domaćih institucija tiče, pratite sajt covid19.rs Ministarstva zdravlja.

Od novinarskih sajtova koji proveravaju istinitost informacija i razbijaju mitove o virusu COVID-19, preporučujemo globalno poznat sajt Snopes.com.

Nemojte šerovati informacije u koje niste 100% sigurni. Proverite ili nam pošaljite da mi proverimo.

Raskrikavanju se možete obratiti putem TviteraFejsbukaInstagrama ili mejlom na raskrikavanje@krik.rs.

IZVOR: Raskrikavanje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: